Poslovne vijesti - Srbija

Srbija izvozi više uprkos globalnim turbulencijama - "Stelantis" i kineske kompanije nose rast

Izvoz Srbije u prvih osam meseci ove godine veći je za 8,6 odsto. Raste i uvoz, pre svega zbog toga što moramo da uvozimo energente. Iako se beleži deficit od 5,7 odsto, dobra vest je da je izvoz više rastao od uvoza.

Uz kineske kompanije, izvoz je ove godine pogurao i "Stelantis". Iz fabrike u Kragujevcu izvezeno je električnih i hibridnih vozila za oko 300 miliona evra. Najviše u Italiju, ali i druge zemlje. Ima, međutim, i nešto što je važnije od brojeva.

"Dve trećine našeg robnog izvoza su proizvodi visoke obrade. To ukazuje da smo i te kako postigli dobre rezultate kada je u pitanju industrijalizacija, jer to što izvozimo donosi višu dodatu vrednost. Tako da od gotovo 22 milijarde izvoza za prvih osam meseci, oko 15 milijardi su proizvodi visoke prerade", kaže Jagoda Lazarević, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine.

To je doprinelo da pokrivenost uvoza izvozom dostigne 80 odsto, ali i da sa nekim zemljama sa kojima smo bili u minusu, sada ostvarujemo suficit, poput Češke i Slovačke. Tu su i Bugarska, Rumunija i zemlje Cefte.

Prvi put je sa Nemačkom dostignuta pokrivenost uvoza izvozom od 105 odsto. Blago raste i izvoz u Ameriku. Na četvrtom mestu je Kina.

Devedeset odsto izvoza rude bakra

Istina, 90 odsto izvoza su ruda bakra, koncentrat, katode od bakra i drugi proizvodi kineskih kompanija u Srbiji, ali ni preostali deo nije zanemarljiv.

"U našem izvozu u Kinu ima jako puno proizvoda, široka paleta od kombinovanih frižidera, zamrzivača, neke elektronike, tu imate suve šljive, smrznute maline. Znači i industrijski i poljoprivredno-prehrambeni proizvodi i ta paleta se širi", kaže ministarka Jagoda Lazarević.

Pad direktnih stranih investicija

Svaki izvozni evro je preko potreban, posebno kada se zbog, pre svega globalne krize, beleži pad direktnih stranih investicija za oko 40 odsto, a koje su bile ključne za pokrivanje deficita tekućeg računa platnog bilansa.

"Sada imate situaciju fragmentacije svetske privrede i dosta nade se polaže u diplomatiju, da će kroz pregovore Vlada uspeti da obezbedi uslove kakvi su do sada bili za privredu Srbije na tim tržištima ili povoljnije u odnosu na konkurenciju. Ono što takođe je sada bitno, kada govorimo konkretno o mogućnostima, jeste podrška u zelenoj transformaciji kompanija u Srbiji u prihvatanju novih standarda koji su neophodni kako bi se zadržali u postojećim lancima snabdevanja ili uključili u nove", kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Otvaraju se nova tržišta

Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Egiptom, otvoreno je tržište severne Afrike, a preko Ujedinjenih Arapskih Emirata i prečica do drugih zemalja Zaliva. Počeli su pregovori o slobodnoj trgovini sa Južnom Korejom, a radi se i na povećanju izvoza u Japan.

Ključan zadatak ostaje i nastavak pregovora o dobijanju prihvatljivog nivoa carina sa Amerikom koji utiče na plasman na to i druga tržišta.